BIO SAM MRTAV, ALI SADA SAM ŽIV

Znate li za ovaj stih Biblije? Napisan je u knjizi Otkrivenja apostola Jovana. Gospod Isus dolazi i obraća se Jovanu Rečima; 

JA SAM PRVI I POSLEDNJI, ALFA I OMEGA, POČETAK I SVRŠETAK, BIO SAM MRTAV ALI SAM SADA ŽIV!

 

Dugo sam čitao Bibliju teološkim umom. Pročitam nesto i onda to moj um registruje, a onda ja razmišljam o tome, pa potom uzmem i pokušam da povežem stihove. I sve to vremenom postaje polako zaludan posao.

A onda, jednog dana ili bolje rečeno jedne večeri, pročitao sam ove stihove, ustvari samo ove reči; BIO SAM MRTAV, ALI SAM SADA ŽIV!

I nešto je dodirnulo moje srce, nešto duboko jače od svake privremene prolazne emocije, divljenje je ušlo u moju dušu.

Video sam veličinu Spasitelja.

On je bio mrtav, zaista mrtav, ali sada ON JE ŽIV !

Ovo ne govori samo čovek, da čovek može nešto reći on bio rekao iz groba; bio sam živ a sada sam mrtav. Ali ovo govori ONAJ KOJI JE POBEDIO SMRT, ONAJ KOJI JE OKUSIO UŽAS SMRTI I SADA JE ŽIV!

A šta je za nas smrt?

Za ogormnu većinu ljudi i čak Hrišćana, jedna stvar koja je neminovna ali koja, nadamo se, neće brzo doći. Mi o njoj ne želimo da razmišljamo, to se događa nekome drugom, ne nama.

Uvek kada sam prisustvovao nekoj sahrani, pitao sam se kako ljudi odlaze a ne pitaju se o večnosti ? Kako ne pomisle na Boga? Šta je to što naše misli tako neumoljivo vezuje za ovozemaljsko prolazno?

Čak i kada se opraštamo od nekoga, ipak to se njemu desilo, a mi odlazimo sa sahrana i ne pitamo se i čak i ne želimo pomisliti da ćemo jednog dana mi biti tu. Da će se neko oprostiti i od nas i ćutke odlaziti sa pogreba.

A Isus je bio mrtav, ON JE ZAISTA BIO MRTAV, ON JE UMRO, MUČENIĆKI I U STRAŠNIM BOLOVIMA, SAHRANJEN JE I OPLAKAN!

Mnogi su se radovali tome, neki koji su bili učenici su plakali nad Njegovom sudbinom.

A onda, ON JE USTAO, ON SE POJAVIO. BIO JE MRTAV ALI JE SADA ŽIV!

Zaprepaštenje i radost su bili ogromni.

Nikada se nije desilo tako nešto veliko i tako nešto slavno. I TEŠKO DA IKADA VIŠE I HOĆE, I CELA VEČNOST NEĆE BITI DOVOLJNA DA MU MI IZRAZIMO ZAHVALNOST I DIVLJENJE!

On je ustao iz groba otišao u Nebo i pojavljuje se Jovanu, I KAŽE; BIO SAM U GROBU MRTAV, ALI SADA SAM OVDE, BAŠ JA I ZAVUEK ŽIVIM!

I onda, setimo se Njegovih velikih Reči; ONAJ KO VERUJE U MENE, AKO I UMRE ŽIVEĆE!

I tu sve naše teologije i priče i rapsrave gube svaki smisao.

ONAJ KO VERUJE U NJEGA AKO I UMRE ŽIVECE! JER ON JE ZAISTA BIO MRTAV, I DANAS ZAISTA ON JE ŽIV! ALELUJA, NEKA JE SLAVLJENO IME GOSPODNJE!

D.D.

Evo stojim na vratima i kucam

Uvek se potresem kada pročitam ovaj stih iz Knjige Otkivenja, knjiga Otkrivenja je inače knjiga koju su Hrišćani danas zapostavili. A ona je izuzetno važna knjiga i to iz jednog posebnog razloga, ona govori o Božijim delima danas. Naime ona prorokuje o svim vremenima u istoriji ljudskog roda od uznesenja Gospoda Isusa na Nebo do Njegovog drugog dolaska. A to je jako važno. 

Isus nam u knjizi Otkrivenja govori o putu crkve do njenog zadnjeg dana na zemlji. Tu nam je rečeno kako će satana delovati protiv crkve i kako crkva treba da se bori i suoči sa njim kroz vremena, pa tako imamo Knjigu Otkrivenja, a ona počinje tako što je apostol Jovan imao viziju dolaska Gospodnjeg na ostrvu Patmos. Tada mu je rečeno da napiše sedam poruka za sedam crkvenih doba. Ustvari, on je pisao to crkvama koje su postojale u to doba u Maloj Aziji, danasnjoj Turskoj. I svaka od njih je nosila karakteristiku jednog doba, a mi danas živimo u poslednjem Laodikejskom crkvenom dobu. Reč ,,Laodikeja" znači ,,prava ljudi" i zaista ni jedno doba nije toliko insistiralo na slobodi, liberalnim idejama kao ovo naše. Mi živimo u zadnjim danima, i to je nesporno, pa ipak u tom dobu Hrist kaže: Evo stojim na vatima i kucam. CRKVA JE IZBACILA HIRSTA IZ SVOJE SREDINE A DA TO ČAK I NE ZNA! 

Dakle, crkva kaže za sebe; BOGATA SAM, OBOGATILA SAM SE I NIŠTA MI VIŠE NE TREBA! Ovo je stav današnjih modernih denominacija, ništa im više ne treba. Ne, oni imaju sve što im treba. Da, to je stav naših crkava, ogromne većine naših vođa; ništa nam ne treba, Bog nas je toliko blagoslovio da nama više ništa ne treba, sve imamo, baš sve. 

ALI HRIST UPRAVO NJIMA KAŽE DA NEŠTO IPAK NE ZNAJU! Ne znaš da si BEDAN, NEVOLJAN, SIROMAŠAN, SLEP I GO! Možete li zamisliti takvo stanje? Neko je bedan i u nevolji a to čak i ne zna? Neko je slep i go a TO ČAK I NE ZNA! Najveća naša tragedija danas nije u tome što smo takvi, već što odbijamo da to znamo. I naravno, Bog koji je bogat milošću savetuje da uzmemo zlato koje je žeženo u ognju, što je njegov karakter. Takođe daje savet da obučemo bele haljine Njegove pravde, da nas dan Njegovog dolaska ne dočeka nespremne. 

I JOŠ JEDAN SAVET TEBI I MENI DANAS, DA UZMEMO MASTI ZA OČI DA BI MOGLI VIDETI! DUHOVNO SLEPILO JE NAJGORA VRSTA SLEPILA, JER JE PISANO, AKO SLEPAC VODI SLEPCA, NEĆE LI OBA PASTI I BITI IZGUBJLJENI! Naravno da hoće! I tu dolazimo do onoga šokantnog ali istinitog stiha,, EVO STOJIM NA VRATIMA I KUCAM". Mnogi kažu; "Isus je u mom srcu" ali to ne mora biti istina. TO JE ONO ŠTO MI KAŽEMO, MI VERUJEMO, MI ŽELIMO UBEDITI SEBE, TO JE ONO U ŠTA NAS NAŠI SVEŠTENICI UBEĐUJU, ALI TO NIJE ISTINA! 

Dakle, ako neko čuje moj glas i otvori vrata, ja ću doći i večeraću sa njim. A koji je danas Božiji glas? Koja crkva je glas Božiji na zemlji? Moje ovce slušaju moj glas i stranca neće slediti rekao je Isus. Pa dobro, kako Božiji glas dolazi danas ljudima? KROZ POTVRĐENU SLUŽBU BOŽIJEG PROROKA! To je biblijska istina. Mnogi će odmah reći; ja to ne verujem! Ok, zaključaj dobro vrata svoga srca, a možda i ne moraš, uskoro neće više biti nikog da pokuca. 

D.D.